Lubenica

LUBENICA
(Citrulus vulgaris)

Lubenica je zeljasta jednogodišnja biljka sa povijušavom, razgranatom stabljikom koju nazivamo vreža. Stablo je šupljo, člankovito, cik - cak izgleda, obraslo sitnim bodljama ili maljama. Na kolencima raste list, vitica, grana, ženski ili muški cvet, a ponekad i adventivni koren. Prvih desetak kolenaca je sterilno, a onda se javljaju cvetovi, obično najpre muški. Odnos muških i ženskih cvetova najcešće je 4-5 : 1, u korist muških, ali, sa skraćenjem dužine dana, u jesen, ovaj odnos se menja i može da bude čak i 1:1. Cvetovi, po svojoj građi, mogu da budu muški, ženski i hermafroditni, tj. da sadrže i tučak i prašnike. Ovo je sortna karakteristika.
Lubenica potiče iz Afrike, gde se i danas, u oblasti savana i pustinja sreću divlje forme, kao što je Citrulus cologynthys sa sitnim i veoma gorkim plodovima.
S obzirom na poreklo, kao tropska vrsta ima veoma velike zahteve prema toploti i svetlosti. Optimalne temperature za njen razvoj i plodonošenje su 26 - 28 0 C. Prestaje da raste na minimalnoj temperaturi od 12 0 C i maksimalnoj od 40 0 C. Oplodnja se najbolje obavlja na temperaturi oko 22 0 C. Zahteva maksimalnu osunčanost, tako da se gaji samo kao čist usev na parcelama koje su preko celog dana izložene suncu.
Sl. 1 Divlja forma lubenice (Citrulus cologynthys).
Divlja forma lubenice Citrulus cologynthys
Iz južne Afrike, vrlo brzo preneta u dolinu Nila, što se može zaključiti sa slika na zidovima starih grobnica gde je prikazano ovo voće, odnosno povrće.
Poznavali su je i u Siriji, Arabiji i Indiji, a po svemu sudeći starim Grcima i Rimljanima nije bila poznata. Arapi su je preneli u Španiju, a zatim u Južnu Francusku. U 10. veku se iz Turkestana proširila u Kinu, dok je preko Španije stigla prvo na američka ostrva, a nešto kasnije i na kopno.
Sl. 2 Muški i ženski cvet lubenice.
DA LI SU LUBENICA I BOSTAN JEDNO TE ISTO
U nekim krajevima naše zemlje to su sinonimi - kad se kaže bostan - misli se na lubenicu i obrnuto. U drugim, pak, pod pojmom ''bostan'' podrazumevaju se lubenica i dinja zajedno. Na crnogorskom primorju za lubenicu se koristi naziv ''dinja'', dok se dinja naziva i ''pipun'' (slično kao i u Bugarskoj lubenica = dinja, dinja = pepeš). Razlike potiču otuda što su se ove vrste kod nas proširile sa različitih govornih područja.
Slično je i na engleskom jeziku. Termin ''melnos'' podraazumeva lubenicu i dinju (kao kod nas bostan), dok je sama lubenica watermelon ili egusi, a dinja melon, muskmelon, sweet melon, ili cantaloupe (u Americi).
Sl. 3 Žuta sorta lubenice.
IZBOR ZEMLJIŠTA
Lubenice najbolje uspevaju na razoranim ledinama i krčevinama, gde do tada nisu gajene. Podnose kiselu reakciju zemljišta, sve do pH 5, ali najbolje uspevaju na pH 6 do 6,5.
Dobra zemljišta za lubenice su cernozem, livadske crnice i recni aluvijumi, dakle dobro obezbeđena humusom, strukturna, ocedna, plodna i duboka. Rečni aluvijumi, uz to u blizini velikih reka, najpogodniji su za gajenje lubenica, s obzirom na to da koren može duboko da prodre i crpe vlagu koja napaja zemljište iz rečnog korita po sistemu sunđera.
U Srbiji lubenica uspeva sve do nadmorske visine od ko 600 metara, s tim što na tim visinama mogu da se gaje samo rane sorte. Kasne sorte, koje su obično kvalitetnije, mogu da uspevaju i na ovim visinama, ali iz rasada, bilo kalemljenog na vrg ili običnog.
Glinovita i suviše peskovita zemljišta mogu da se koriste za proizvodnju lubenica, ali se onda moraju dobro nađubriti organskim đubrivima (stajnjakom ili kompostom).
ĐUBRENJE LUBENICA
Zemljišta bogata humusom, kao što su cernozem, livadske crnice, plodni aluvijumi, razorna lucerišta i slična, treba nađubriti samo mineralnim NPK đubrivima. Đubrenjem treba da se obezbedi 80 - 120 kg azota, 100 - 150 kg kalijuma i 60 - 100 kg fosfora. Dve trećine ovih đubriva (npr. 450 kg NPK 15:15:15) treba da se unese u zemljište sa jesenjim dubokim oranjem, a jedna trećina u proleće, sa predsetvenom pripremom.
Ukoliko se đubri stajnjakom, on se unosi u jesen, 30 do 40 tona po hektaru, pre oranja. Ne sme se preterati sa stajnjakom, jer onda lubenice kasno sazrevaju, imaju debelu koru i manje šećera. Iz istih razloga ne preporučuje se prihranjivanje azotnim đubrivima tokom vegetacije. Takođe, navodnjavanje dolazi u obzir samo u prvim fazama razvoja biljaka, do cvetanja i zametanja prvih plodova, da bi se koren što bolje razvio, prodro u dublje slojeve (do jednog metra dubine) i tako omogućio snabdevanje vodom u sušnom periodu.
Navodnjavanje i višak azota, oblačno kišovito i prohladno vreme tokom letnjih meseci, mogu da izazovu i formiranje drvenastih tkiva u plodu lubenice, tako da ona pored toga što nije slatka, zbog tih izraslina nije dobra za jelo.
HERBICIDI U LUBENICAMA I DINJAMA
Dešava se da herbicidi veoma uspešno deluju u usevu lubenice, tako da izniknu samo kulturne biljke, koje su onda meta zemljišnih štetočina. U nedostatku drugih biljaka, larve žičnjaka, sovica, grčica i drugih štetočina masovno napadaju mlade biljke lubenice i hrane se njima. Da bi se to sprečilo, potrebno je pre setve uneti u zemljišne insekticide (Force, Basudin i sl).
Iz knjige:
”Suzbijanje korova herbicidima u povrtarstvu”
autor: Slobodan Ružić
Ove povrtarske vrste vrlo su osetljive na herbicide.
Kod nas je registrovan Select super, a i u svetu broj selektivnih hertbicida je veoma mali i ne nalaze se u prometu kod nas.
U lubenicama se pre setve ili sadnje sa plitkom unošenjem u zemljište (2-5 cm) pokazao dosta selektivan Devrinol 45-F 2-4 lit. po hektaru. Dobro suzbija štir, pepeljugu, muharike, ali slabo deluje na tatulu, pomoćnicu i abututilon. Zbog dužeg zadržavanja u zemljištu ograničeno je gajenje narednih kultura. U proleče nsredne godine mogu se sejati kupusnjače, paradajz, paprika, krompir, pasulj, duvan, suncokret i uljana repica. Strana žita, kukuruz, sirak, salata, šećerna i stočna repa mogu se sejati nakon godinu dana, a ovas nakon 16 meseci.
U SAD u lubenicama dozvolu za primenu ima preparat Gambit 4-EC i to 0,35-0,6 lit. po hektaru odmah posle setve ili pred rasađivanje. Koren rasada mora biti ispod herbicidnog sloja.
Pre nicanja ili sadnje, protiv izniklih korova
Glifogal, Glyphgan 480-SL, Roundap i drugi na bazi glifosata od 2 do 3 lit. po hektaru, sa malo vode (50-200 lit./ha), odnosno jačoj koncentraciji. Basta-15 doza 1,5-2,5 lit. po hektaru. Reglone forte 2-3 lit. po hektaru.
Suzbijanje korova u međurednom prostoru
Najsigurnije je da se herbicidi u meduređnom prostoru za šta postoje više mogućnosti kako pre, tako i posle nicanja korova i biljaka. Osnovno je da herbicid ne padne na mesto gajene biljke ili na nju, ali ako se tretiranje izvodi posle postavljanja folija da ne dospe na mesto gde će biti otvori za biljke, ili gde su oni već napravljeni.
Na manjim površinama veoma može da posluži rad sa štitnicima, a koji se sa malo truda mogu napraviti od plastične posude.
Suzbijanje korova u međuredu pre njihovog nicanja
Dual gold 960-EC doza 1,2-1,6 lit. po hektaru. Suzbija mahunarke, divlji sirak iz semena, štir, pomoćnicu i galinsogu.
Stomp 330 E i drugi na bazi pendimetalina 4-6 lit. po hektaru. Suzbija muharike, divlji sirak iz semena, pepeljugu, štir i nelimično gorušicu.
Goltix 70 WG i drugi na bazi metamitrona 5 kg po hektaru. Deluje na korove posle nicanja ali dok su još uvwk u mladem uzrastu. Suzbija pomoćnicu, pepeljugu, štir i dvornik.
Suzbijanje izniklih koriva u međuredu
Za suzbijanje izniklih koriva u međuredu mogu se koristiti predhodno navedeni herbicidi za korove pre nicanja uz korišćenje štitnika.
Suzbijanje uskolisnih korovskih vrsta posle nicanja u redu i međuredu.
Select super, Arrow 0,8 do 1,2 lit. po hektaru za suzbijanje divljeg sirka, muharika, pirevine, zubače, samonikle pčenice i ječma sa karencom od 30 dana.
Sl. 4 Za mestimična suzbijanja korova totalnim herbicidima pogodan je rad sa štitnikom.
Sl. 5 Sa malo umešnosti štitnik se može napraviti od plastične posude.
LUBENICE IZ DIREKTNE SETVE
Jedan broj proizvođača gaji lubenicu direktnom setvom semena napolju. Setva se obavlja krajem aprila ili početkom maja, a u brdskim predelima 15 - 20 dana kasnije. Prvi rok setve lubenice je kada se površinski sloj zemljišta zagreje do temperature od 15 0 C a prođe opasnost od kasnih prolećnih mrazeva. Za jedan hektar potrebno je od 3 - 6 kg semena, što zavisi od njegove krupnoće, klijavnosti, željene gusitne useva i načina setve. Seme lubenice varira po krupnoći u tolikoj meri da u jednom kilogramu može biti od 5.000 do 30.000 semenki. Ručnom setvom ''u kucice'' troši se mnogo više semena nego mašinskom, u redove.
Sl.6 Fumigacija, priprema zemljišta i direktana setva lubenice.
''Kućice'' se prave na rastojanju od 2x1m, ili 1,5m, u ravnostrane trouglove, i u njih seje 5 - 6 semenki, s tim da se po nicanju izvrši proređivanje i ostave po dve biljke.
Sejalicom se seje u redove na rastojanju od 2 m , a u redu na 20 - 30 cm. Seje se sejalicom za kukuruz, uz isključivanje dva središna setvena aparata. Dubina setve treba da bude 4 - 5 cm.
Ako vreme zahladni, lubenica teško niče, pa se dešava da seme istrune u zemljištu ili tek iznikle biljčice propadaju. Ako se površini formira jaka pokorica, lubenica teško niče i često mora da se presejava. Nije redak slučaj da se lubenica seje dva - tri puta, a sve zbog toga što se žuri sa ranom setvom. Treba sačekati da vreme otopli, kako bi lubenica lako nikla. Tamo gde zemljište formira jaku pokoricu seje se u kućice veći broj semenki, kako bi mlade biljke zajednički ''podigle koru''. Neki proizvođači seju sa lubenicom i po nekoliko zrna pasulja koji lako podiže pokoricu i omogućava lakše nicanje. Kasnije se, sa prorećivanjem, počupa i pasulj. Naravno, ovo dolazi u obzir na malim površinama. Da se ne bi oštetio i koren lubenice, pasulj terba zakinuti ispod kotiledona, jer će se onda i sam osušiti.
Dešava se da po nicanju mlade biljke lubenice počnu da venu i propadaju. Uzrok ovoj pojavi obično su Fusarium spp., Rhizoctonia spp. i slične gljivice koje napadaju koren i prizemni deo stabla. Kada se pojave prvi simptomi uvenuća, moguće je sprečiti širenje bolesti zalivanjem svake kučice sa Previcurom.
Tokom vegetacije nega useva se sastoji od redovnog okopavanja, uništavanja korova i prskanja biljaka protiv plamenjače i antraknoze. Treba izbegavati premeštanje i gaženje vreža, jer se tom prilikom stvaraju povrede i olakšava širenje bolesti, a mladi plodovi se suše i propadaju.
Sl.7 Sto sa kalemljenim rasadom lubenice.
LUBENICE IZ RASADA
Lubenice ne trpe presađivanje posle čupanja biljaka iz zemlje. Zbog toga se rasad proizvodi u saksijama i rasađuje zajedno sa zemljom na žilama.
Setva se obavlja u trećoj dekadi marta, nicanje se završi oko prvog aprila, biljke u vreme rasađivanja, oko petog maja, su stare 35 dana. U svaku saksiju, keramičku, plastičnu ili kesu od PVC materijala, sejati po dve semenke, da bi se osiguralo nicanje bar jedne biljke. Prečnik saksija treba da bude 10 - 12 cm, a dubina oko 15 cm, kako bi se obezbedio dobar razvoj korenovog sistema.
Naime, u plitkim saksijama nema mesta za razvoj žila, jer se setva obavlja na 3 - 4 cm dubine, a onda se razvija glavni koren dužine 5 - 6 cm, tek onda nastaje njegovo grananje. Iz istih razloga saksija treba u donjem delu da bude što šira.
Za proizvodnju rasada lubenica nisu pogodne džifi saksije, jer ih žile teško probijaju, a one se vrlo sporo raspadaju u zemljištu i biljke dugo stagniraju. Zbog toga lubenica iz direktne setve stiže u razvoju one presadene zajedno sa džifi saksijama, pa se gubi efekat rane proizvodnje iz rasada.
Saksije se redaju u toploj leji, gde po kvadratnom metru mogu da stanu 80 - 100 komada . Prema tome se i planira površina toplih leja. Za hektar je potrebno 5.000 biljaka, dakle svega 50 - 70 kvadrata leja može da obezbedi zaštitu rasada za ceo hektar pod lubenicom. Iako proizvodnja rasada traje svega 35 - 40 dana, od nicanja, ipak se isplati jer se ovako obezbeđuje rano zrenje i bolja zarada. Na ovakav način mogu da se gajiti sve sorte i hibridi, ali je korisnije gajiti rane, kako bi se rano zrenje dobilo kombinacijom dejstva sorte i agrotehnike.
Sl.8 Simptomi fuzarioznog uvenuća lubenice.
Sl.9 Proizvodnja rasada lubenice u plasteniku.
RASAĐIVANJE
Rasađivanje se obavlja po isteku opasnosti od kasnih prolećnih mrazeva - najčešće početkom maja a u južnim predelima tokom aprila. Zemljište se priprema kao i za setvu iz semena, s tim što je potrebno iskopati jame na rastojanju od 2 x 1 m. Ako je površina pođubrena prilikom osnovne obrade i pripreme, onda se kopaju male, plitke jame, ašovom ( riljanjem) ili motikom, i u njih sipa voda, kako bi se napravilo blato. Dovoljno je nasuti litar - dva vode, ako je zemljište vlažno. Još je bolje da se rasađivanje obavlja neposredno posle kiše, jer u tom slučaju i nije potrebno zalivati jame i praviti blato. U svaku jamu može da se doda malo (10 - 15 grama) mineralnih NPK dubriva 15:15:15 i gram - dva insekticida, pa sve pomeša sa mokrom zemljom, a onda posadi biljka iz saksije.
Rupe se kopaju pošto se parcela izmarkira, označi pravac redova po dužini i popreko, tako da se dobija pravilno rastojanje između biljaka. Posle toga pored svake rupe postavlja se po jedna saksija ili plastična kesa sa rasadom lubenice, a onda se rupe zalivaju (ako zemlja nije dovoljno vlažna).
Sama sadnja odvija se na sledeći način: saksija sa rasadom uzima se u levu ruku, okreće naopako i bridom dlana desne ruke udari u ivicu dna, tako da se unutrašnji sadržaj lako odvoji od zidova. Potom se desnom rukom saksija odbacuje na stranu, i obema rukama prihvata biljka, uz okretanje, kako treba da raste, prihvata oko žila, da se spreči osipanje zemlje i spušta u rupu, u kojij se desnom rukom zemlja razgrne i u blatu napravi mesto za korenov sistem. Odmah potom spušta se rasad u razgrnuto blato i nagrće obema rukama, pažljivo, da sitna i vlažna zemlja dobro nalegne i ne ostanu nikakve šupljine oko žila. Zbog toga je blato dobro za prijem biljaka. Biljka se nagrće tako da oko nje zemlja bude u ravni parcele, a stablo nešto dublje utrpano nego što je bilo u saksiji. Zemlju treba nagrtati oko biljke sa osećanjem mere za korenov sistem i stablo, kako bi se izbegle povrede usled nepažnje. Oštre grudvice mogu da povrede korenov vrat i omoguće širenje bolesti.
Ukoliko je rasađivanje obavljeno odmah posle kiše, dobro je posle toga rasad zaliti kako bi se omogućilo bolje prirodno sleganje nagrnute zemlje i pospešio kontakt između periferije korenovog sistema i nove životne sredine. Voda je neophodan uslov života biljaka, jer biljka može da usvaja hranu putem korenovog sistema samo ako je ona rastvorena u njoj.
Na ovakav način posađene biljke lubenice lako se primaju i nastavljaju normalan rast i razviće , kao da su na tom mestu nikle iz semena. Međutim, ako se rasađuju sa džifi saksijama, prvih mesec dana života biljke stagniraju, jer je zid džifi saksije čvrst i teško se raspada, a koren lubenice slab da bi ga brzo probio i došao do hrane u zemljištu. To nije slučaj sa džifi pločicama koje su načinjene od treseta sa mrežicom koja ga drži, i koje bubre od vode po zalivanju i čine idealnu saksiju bez spoljnih zidova. Ovde nema problema sa prijemom po rasađivanju, jer mrežica ne ometa prodor korenovog sistema u novu sredinu. Zbog toga bi i džifi saksije trebalo odbacivati pri rasađivanju, jer se u suprotnom gubi efekat proizvodnje iz rasada, pošto ih biljke iz direktne setve stižu u razvoju, a kasnije i prestižu u pogledu bujnosti i prinosa.
ŠTA SU TO TOPLI ODŽACI
To su najprostiji oblici zaštićenog prostora, grejani organskim đubrivom.
Grade se tako što se na određenom rastojanju (za lubenice 2 x 1 m) , iskopaju rupe duboke i široke po 45 - 50 cm, i u njih ubaci topli stajnjak debljine 30 - 35 cm, a ostatak, do nivoa površine, dopuni mešavinom zemlje i zgorelog stajnjaka, da bi se u nju posadile biljke. Iskopana zemlja se reda oko odžaka, tako da formira banak koji ce štititi mlade biljke od hladnih vetrova.
Sl. 10 (a,b,c)
Šematski prikazi toplih odžaka i bankova, mogu biti ukopani i poluukopani 1 i 2 ili nadzemni 3. Za sve je zajedničko što se greju nezgorelim stajnjakom i pokrivaju plodnom zemljom.
TOPLI BANAK
Topli banak se može izgraditi jednobraznim plugom. Treba na svakih dva metra napraviti ''razor'', tj. izorati dve brazde da se zemlja slaže upolje, tako da se formira kanal poznat kao ''razor''. Njega treba napuniti toplim stajnjakom, a onda ponovo plugom formirati ''slog'', tj. pokriti stajnjak novim brazdama sa suprotnim kretanjem traktora i pluga od prethodnog. Na taj način stajnjak biva pokriven, a iznad njega posađene biljke imaće dosta toplote i dobru ishranu, biće bujne, rodne i rane.
Ako se rasađivanje obavlja pre isteka opasnosti od mrazeva, duž banaka treba napraviti niske plastenike ili plastična zvona iznad pojedinih biljaka.
Sl. 11 Dobro razvijen rasad lubenice.

Edukacija

 -Proizvodnja jagoda u lasteniku

-Uzgajanje lubenice

Proizvodnja jagoda u plasteniku

Proizvodnja jagoda u plastenicima kod nas ima mnogo ograničenja usled klimatskih karakteristika ovoga podnevlja. Jagoda je veoma profitabilna i atraktivna biljna kultura. Ima visoku cenu pogotovo van sezone. Zbog toga je nužno potrebno usavršavanje proizvodnje da bismo bili konkurentniji u odnosu na zemlje Mediterana. Za gajenje ove biljne kulture pravilno navodnjavanje i dobro izbalansirana ishrana predstavljaju najznačajnije faktore za postizanje visokih prinosa dobrog kvaliteta. Preve-lika doza azota u odnosu na kalijum u ishrani ove biljne kulture slabi sami imuni sistem biljke.Stvaraju se mogućnosti za infekcije fitopatogenima i štetnim insektima.Od količine kalijuma u jagodičastom voću zavisi čvstoća,ispunjenost, boja, slatkoća i sjaj ploda.
U plasteničnoj proizvodnji jagoda pravilan izbor svetlosti predstavlja veoma važan element. Potrebno je upravljati intenzitetom i kvalitetom svetlosti. Zbog toga se upotrebljavaju fotoselektivne folije koje omogućavaju doziranje svetlosti i smanjenje uticaja patogena i štetočina. Za postizanje visokih prinosa veoma bitne su i antivirusne folije koje smanjuju pojavu vaši,bele mušice,grinja,tripsa i minera,kao i sive truleži. Kod nas u Srbiji količina dnevne svetlosti u vansezonskoj proizvodnji jagoda ne omogućava gajenje jagoda u gustinama većim od 10 živića/m². Npr.u susednoj Italiji sistem za osvetlenje je toliko usavršen da je moguće uzgojiti i do 14 živića/m². U Izraelu se taj broj penje i do 20 živića/m². Za postizanje veće proizvodnje i u vansezonskoj proizvodnji veliki značaj ima upotreba malč folije i PP tkanih agrotekstilnih podloga. Regulacija temperature,vlažnosti vazduha i količine svetlosti; pravilna ishrana i navodnjavanje su presudni elementi za ostvarivanje visokih prinosa jagoda u zaštićenom prostoru. U zimskom periodu temperatura vazduha u plasteniku treba da bude oko 1-2°C u trajanju od 5 nedelja,a potrebno je i dopunsko osvetlenje.
Rane i srednje rane sorte jagode je potrebno prekrivati debljom flis navlakom jer većina njih mrzne na temperaturi ispod -12°C. A u letnjem periodu u uslovima visokih temperatura potrebno je obilato navodnjavanje i ishrana azotom.Zbog velikog sunčevog zračenja potrebno je redukovati intenzitet insolacije sa mrežama ili drugim vidovima zasenjivanja da bi se zaštitili plodovi.Sa misterima je potrebno i povećavati vlažnost vazduha u plasteniku.
U proizvodnji jagoda najznačajnija sorta je Elsanta koja predstavlja svetski standard.Karakteristike ove sorte su: plodovi vrlo lepe boje i sjaja,ukusni i krupni. Pravilnim prihranjivanjem i navodnjavanjem moguće je postići prinos do 200gr plodova po živiću. U rane sorte spadaju: Alba,Queen Elisa, Asia i dr. Rane sorte su veoma osetljive u hladnim zimskim danima sa niskim temperaturama.Najrodnija rana sorta je Alba. Sorta Clery predstavlja sortu sa velikom otpornošću na bolesti.Sorta Thuchampion se odlikuje vrlo visokim prinosom , ukusom i sjajem. Malo kasnija je sorta Thutop koja poseduje krupne i čvrste plodove. Saditi treba ispitane frigo živiće koji se proizvode kulturom meristema i po svom prinosu daleko su ispred klasičnog načina umnožavanja jagoda.Pravilnim izborom živića prolećnom sadnjom moguće je ostvariti pristojan rod već u godini zasnivanja na otvorenom polju.
Vertikalni uzgoj jagoda se vrši u specijalnim konsrukcijama sa duplim folijama.Konstrukcije su najčešće čelične ili pocinkovane. Najbolje su se pokazale konstrukcije sa folijama za naduvavanje.Sa malim troškovima za dogrevanje ostvaruju se značajne temperaturne razlike koje znatno ubrzavaju berbu. Ove konstrukcije se postavljaju na zemlju.
U saksiju od 5,5l sade se 4 sadnice i one su tu 1ili 2 godine. Po tehnologiji koja donosi siguran prinos jagode se sade od 15. jula do polovine avgusta. Već posle 6 nedelja bere se prvi jesenji prinos.Berba traje 20-25 dana. Posle toga jagode se sređuju i pripremaju za prezimljavanje. Drugi rod se bere u aprilu iduće godine.Posle druge berbe menjaju se sadnice i supstrat i ponavlja se ciklus.Svaki proizvođač stvara svoju ekonomsku računicu nakon analize ove dve berbe.Treći rod jagode bi se mogao ostvariti tako da se posle prolećne berbe sadnice posade na otvorenom mestu,a da se zamene u plasteniku novim sadnicama koje se sade u julu.
Tehnologija proizvodnje jagoda nije komplikovana,niti teška,ali uz poznavanje svih elemenata potrebnih za njen uzgoj i uz posvećenu pažnju trud je obilato nagrađen. Jagoda se uzgaja na vertikalnim djakovima, a posebno značajna je i specijalna uzgojna saksija od stiropora koja predstavlja bum u tehnologiji vertikalnog uzgoja.na površini plastenika od 375m² formiran je zasad jagode na vertikalnim stubovima .Na svakom stubu se nalaze po 9 saksija ,a svaka saksija ima po 4 sadnice.Minimalni razmak između redova je 1,2m, a između stubova je1m. Ranijim metodama se uspelo zasaditi 7000 sadnica, a ovim metodama sa uzgojnim saksijama zasađeno je 14 000 sadnica. Ova izvanredna tehnologija uzgoja na vertikalnim stubovima u specijalnim saksijama od stiropora predstavlja uštedu prostora 4-5 puta, uštedu vode, đubriva, pesticida, olakšava sadnju i berbu,uštedu novca i vremena, zdravije i kvalitetnije plodove. Ovaj sistem je čistiji iprirodniji u odnosu na vertikalne djakove.
Jagode se razmnožavaju semenom i kalemljenjem(delenjem bokora, živićima). Najpraktičniji način za dobijanje materijala za sadnju je razmnožavanje živićima.Da bismo ostvarili visoke prinose glavni preduslov je korištenje kvalitetnog i zdravog sadnog materijala. Za proizvodnju zdravih živića potrebno je formirati matičnjake za reprodukciju do dve godine. Živići koji se proizvode u standardnim matičnjacima kojima se vrši sadnja trebaju da budu jednogodišnji, potpuno neoštećeni i zdravi. Žile trebaju da su sveže i na pop. preseku da su bele boje. One se sade u tacne u supstrat za oživljavanje. Proces oživljavanja traje najmanje 30 dana.Tokom tog procesa vodi se računa da rasad ne bude napadnut od bilo kakve bolesti. Sam proces oživljavanja sadnica je veoma osetljiv i zahteva punu pažnju.
Prvih 10 dana nakon sadnje vrlo je važno održavanje odgovarajuće vlage u zemljištu i vazduhu.Poželjno je radi boljeg primanja sadnica imati postavljene raspršivače za orošavanje iznad folije. Za zaštitu od bolesti najčešće se koristi preventivno prskanje koje se vrši 20-25 dana nakon sadnje. Jagode u jesen napadaju bolesti: bakterijska pegavost, bela pegavost i pepelnica. Za pegavost se koristi preparat Kocide.Količina je 25gr na 10 l vode.Za pepelnicu se koristi preparat Topas u dozi 3 mililitra na 10 l vode.Obično se vrše 4 prskanja u toku jeseni.Profitabilnost uzgoja jagoda u plastenicima raste sa povećanjem veličine plastenika.Ukupna površina pod jagodom u Srbiji u periodu od 2000.godine iznosi 8,6 hiljada hektara. Najveći deo toga se nalazi u centralnoj Srbiji dok je udeo Vojvodine izuzetno mali.
U Evropi najveći prosečni prinos ostvaruje Španija(40t/ha).Srbija se nalazi na 11 mestu u Evropi i proizvodi 3,7 t/ha.najveći deo domaće proizvodnje skocentrisan je na okrug grada Beograda.Posle njega su najznačajniji:Rasinski,Mačvanski,Moravički i Nišavski okrug.
U Holandiji se jagode gaje na otvorenom polju i u tunelima. Jagoda se bere tokom 8 meseci u godini zahvaljujući navodnjavanju. Sadni materijal je proverenog kvaliteta u vidu zelenih živića. Kad se klasifikuju sadnice odlažu se u hladnjače odakle se vade po potrebi.Na otvorenom se jagode sade u februaru,a u tunelima se sade u januaru. Kompjuterskim upravljanjem procesa počinje sadnja kad se temperatura popne iznad 7°C.Sadnja se vrši mašinskim putem na otvorenom, a ručno u tunelima.Gustina sadnje dostiže i do 27 000 sadnica po hektaru.Berba se vrši na principu one touch-jedan dodir i branje se vrši ručno. Jagode se klasifikuju u dve vrste: ekstra klasa i jagode za preradu. Cena jagoda se kreće od 90 evrocenti po kilogramu do 6 evra po kilogramu.



Izvor: Pogodak

Tezga

-Voće
-Povrće
-Domaća rakija

Početak

Castellum je naziv koji su Rimljani koristili za manje, izolirano utvrđenje, a koje je obično služilo kao osmatračnica ili signalna stanica. Riječ castellum u latinskom jeziku predstavlja umanjenicu za riječ castrum, koja je označavala utvrđeni vojni logor. Izraz castellum je kasnije poslužio kao korijen riječi za manja utvrđenja odnosno zamkove u mnogim evropskim jezicima (uključujući i izraz "kaštel" u Hrvatskoj).